__________________________________________________
Vino i psihologija
Kako možemo spojiti vino i psihologiju? Bar na nekoliko načina. Da vidimo o čemu se tu radi.
Kada probamo vino, ono što osetimo, prvo je miris, a zatim i ukus vina - to je ono što naš mozak interpretira dok ga stimuliše istovremeno više različitih supstanci: alkaloidi - gorak ukus, šećeri - sladak, kiseline - kiseo ukus, joni soli - slan ukus i naravno ukus 'slatke soli' odnosno umami. Šta se dešava sa mozgom u tom momentu? Mozak je preterano stimulisan, i teško mu je da diferencira toliko senzacija. Za one koji vole vino, ali kažu: ‘Ništa ti ja to ne osetim banana, zrele kruške, suvo- polusuvo, jer kako vino može biti suvo, a mokro je, ali znam da li mi se sviđa ili ne', zapravo problem nastaje u diferencijaciji ukusa i mirisa. Malo jednostavnije rečeno, osete previše ukusa i mirisa odjednom i mozak nije u stanju da obradi toliko stimulusa zajedno, i jedino što je u stanju je da kaže je: 'Ovo mi se sviđa' ili 'Ovo mi se ne sviđa'.
Ipak, ovu sposobnost je moguće razviti! Oni koji su išli na sommelierski kurs se odlično sećaju šta je 'Aroma kit'. Mnogi sommelieri na početku kursa isto imaju problem u razlikovanju toliko ukusa i aroma, ali ovo je veština koja se uči, ali na koji način? Kao što rekoh, Aroma kit. Postoji kofer koji u sebi sadrži oko 100 različitih aroma u flašicama. Svaka flašica = jedna aroma. Svaki put kada aromu pomirišete odvojeno od drugih, zapamtićete je. U početku svaki put treba pogledati naziv arome da bi se razvija asocijacija, npr. Bergamot = ovaj miris. Svaki sledeći put treba nasumice uzimati po jednu aromu i pogađati koji miris je u pitanju. Nakon ovakvog treninga, mozak se senzitizovao, odnosno navikao na to da treba da razlikuje neke arome. Kada ih kasnije oseti zajedno, moći će mnogo lakše da ih izdiferencira. Zato sommelieri više njuškaju stvari, hranu... recimo miris kože, dima, finog duvana, šumskog lišća... jer ove arome treba memorisati, da bi mozak mogao da ih elegantno 'izvuče' onda kada je to potrebno.
Istraživanja pokazuju da ono što je najvrednije kod wine tastinga je svakako blind tasting. Koji su razlozi za to? Ljudi imaju tendenciju da zaključe da je vino bolje ili gore u odnosu na etiketu. Dakle, ako ja mislim da je vino skupo ili iz inostranstva, ako je to neki Grand Cru, Francuz, sigurno je i dobro, ili, ako je vino koje mi nije poznato iz neke lokalne vinarije verovatno i nije nešto. E, pa nije tako. Zato, da bismo izbegli greške u zaključivanju, blind testing je rešenje - ne znaš koje vino piješ, dakle probaj to vino na slepo, pa da onda vidimo da li je dobro ili ne!
Takođe, centri za miris u mozgu se nalaze u limbičkom sistemu, odnosno u delu koji je zadužen za emocije i sećanja. Kada probamo vino - centri za miris su aktivni - emocije su aktivne. Iz ovih razloga ako nešto volimo, reći ćemo i da je to vino odlično iako je možda u pitanju vino koje ima neku grešku. Recimo, ako imam mnogo lepih uspomena na neku sortu i pili smo uvek za porodičnim ručkom Kaberne, i to je nešto čega se sećam još kad sam bio dete - to u meni budi lepe emocije vezane za moju porodicu, sigurnost, neka lepa vremena... i tada, čak i ako imamo oporo vino koje ima izražen problem sa taninima kojih ima previše - zanemarićemo to, zato što nas to vino vraća u prošlost i intenzivno podseća na neka lepa vremena.
Poznato je da naš narod (a i ne samo naš, al' ajde) koristi vino, pivo, rakiju kao lek. Malo za cirkulaciju, malo vitamina B, zdravo je, valja se itd. Istina je ipak, da medicina ne poznaje ove lekove i da u udžbenicima iz kojih uče doktori zapravo nema preciznih informacija o ovoj temi.
Najverovatnije bi tačan iskaz bio da kažemo da se može piti umereno. Ipak, ko određuje šta je umereno? Možda, odnosno najverovatnije, moje umereno i nečije umereno nije potpuno isto. Meni na primer umereno znači 1 čaša, a nekom umereno znači jedna cela flaša!
Ako kažem 1 čaša uz ručak ili večeru ponekad je ok - šta to zapravo znači? Čaša od 1dl, 2dl, 1 litre (ima i takvih čaša, videla sam) ? Iz mog ugla gledano, mislim na bečku meru: 0,125 l.
Ako pijete, zaista nemojte voziti. Nije fraza, sledi tekst i o tome.
Ako pijete, zaista nemojte zloupotrebljavati alkohol.
Ako pijete, zaista, budite umereni, pa čak i ako je ovaj “nektar Bogova” u pitanju.
Ako pijete, mislite na svoju jetru. Neka se odmori malo i ona, jadna.
__________________________________________________
Work for Psychologists
We select freelance psychologists to be included as external collaborators in our international psychological first aid network already composed of 326 freelancers present in 23 countries ( Italy, United Kingdom, France, Hong Kong, Mexico, Russia, Argentina, Greece, Kenya, Ghana, Mozambique, Brazil, Portugal, Serbia, Romania, Bulgaria, Egypt, Jordan, Pakistan, Azerbaijan, India, Spain, Switzerland ). Send the curriculum vitae to info@pronto-soccorso-psicologico-roma.it .
__________________________________________________
COPYRIGHT 2019 - 2021
STUDIO DI PSICOTERAPIA DEL DOTT. GIANNI LANARI
Piazza Sempronio Asellio 7
( fermata METRO GIULIO AGRICOLA )
ROMA
P. Iva 06019411005 - Tel. +39 0622796355
ATTENZIONE
I
componenti della rete
del progetto "Pronto Soccorso Psicologico Roma Est"
non offrono cure, supporto o consigli immediati per le persone
in una crisi suicida.
Per tale tipo di emergenza ( o in qualsiasi altro caso di
ESTREMA EMERGENZA) chiamare il 118 o il 112.
Ogni componente della rete del "Pronto Soccorso Psicologico
Roma Est" contribuisce al progetto in maniera pienamente
autonoma ed č quindi responsabile individualmente -anche sul
piano legale- del proprio operato.